Free saveti and melemi i cajevi: Ishrana i dieta

Приказивање постова са ознаком Ishrana i dieta. Прикажи све постове

ISHRANA i DIJETE

LITERATURA

�� Nikolić M. ur. Dijetetikа, WUS Austria,

Povecani holesterol i trigliceridi

Pravilna ishrana je osnovna metoda lečenja povišenih masnoća u krvi. Ukoliko imate problem sa prekomernom težinom, potrudite se da smršate. Gubitak svakog kilograma odraziće se na snižavanje nivoa triglicerida i lošeg holesterola. Tri puta u toku nedelje treba konzumirati ribu, 2-3 puta piletinu bez kožice, a samo jednom nedeljno crveno meso (govedina, teletina, jagnjetina...) sa koga je prethodno uklonjena sva vidljiva masnoća. Preporučuje se da meso bude bareno ili pečeno na roštilju. Ne bi trebalo konzumirati više od 200 g crvenog mesa i mesnih prerađevina nedeljno, a preporučuje se unos najmanje 500 g povrća (sem krompira) dnevno. Povrće i voće najbolje je jesti u sirovom stanju ili bareno. Hranu treba što manje soliti. Pušači obavezno moraju da ostave cigarete, a gojazne osobe da redukuju telesnu težinu.

	Zabranjena hrana	Dozvoljena hrana
	Punomasno mleko,ovcije kiselo mleko, šlag, puter, pavlaka, kajmak, punomasni sirevi (ovcji, kozji, kackavalj)	Obrano mleko (1,8% masnoće), jogurt, posni sirevi, biljna ulja (od suncokreta, kukuruznih klica i soje, maslinovo ulje)
	Beli hleb i peciva, lisnato testo sa puterom i jajima, cips, smoki, štapici, krekeri,	Crni hleb, polubeli, hleb sa celim zrnima, graham hleb. Ako obrok sadrži pirinač, krompir ili testo – ne treba jesti hleb, pahuljice i sl.
	Masna svinjetina, govedina, jagnjetina, pašteta, iznutrice, kobasice, salama, cvarci, slanina, mesne konzerve, žumance	Živinsko meso bez kožice (osim od patke i guske), riba, teletina i govedina, sardine iz ulja ali ocećene, belance, praška šunka, viršle
	Krompir (pire, prženi, pomfrit, restovani)	Sve vrste povrća, preporučuje se po pola crnog luka svakog dana
	Grožce, banane, smokve, urme, sušeno i kandirano voce, orasi, bademi, lešnici, lubenice, dinje, suvo grožde	Jabuke, višnje, kajsije, breskve, kruške, šljive, narandže, mandarine, grejpfrut, jagode, limun, maline, kupine, ribizle, borovnice
	Svinjska mast, loj, margarin, majonez, kecap, vegeta, svi zacini sa dodatkom šecera	Pekmez, marmelada bez dodatnog šećera, poslastice sa kornfleksom ili ovsenim pahuljicama
	Šecer i med u svim oblicima, pekmez, marmelada, torte, kolaci, sladoled, puding	Mineralna voda, svi voćni sokovi bez šećera, čaj i crna kafa bez šećera.
	Sva alkoholna pica (vino, pivo, žestoka pica, likeri), svi sokovi sa dodatkom šecera, koka-kola i gazirani napitci, kakao i cokolada

Ishrana za obolele od secerne bolesti

Jedan od osnovnih principa u lecenju obolelih od dijabetesa je primena
adekvatne ishrane !
Kod planiranja dijete vazno je ocuvati odnos izmedju ugljenih hidrata,
masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba da cine 50-60%, masti
30%, proteini 20%.
Osnovna pravila u ishrani:
1. Hranu pripremati sto kracom termickom obradom, izuzev gde je
neophodno, kako bi se sto vise sacuvali
vitamini.
2. Izbegavati dodavanje masnoca i jakih zacina, sto ne znaci da ih treba
potpuno iskljuciti, jer je veoma vazno
da ukus hrane bude zadovoljavajuci.
3. Hranu uzimati sveze pripremljenu, bolje kuvanu nego przenu.
4. Broj obroka je obicno 5-6, najbolje je da su uvek u isto vreme.
MESO - birati uglavnom posne vreste mesa: piletina,
teletina, mrsava govedina, jagnjetina
i posna plava riba.
- Meso bariti ili pripremati "leso" (bariti sa malo ulja). Sa mesa ukloniti
kozicu i masnocu.
Meso se moze povremeno peci i na teflonu ili rostilju. U mleveno meso
mogu se dodati sojine pahulje
(do 1/3 tezine). Ako se mleveno meso koristi za pripremanje musake ili
sarme, kolicina hleba uz obrok se
smanjuje za kolicinu hleba, krompira ili pirinca pridodatu mesu.
U ova jela dodaje se malo ulja i to kukuruznog ili maslinovog.
Riba se savetuje bar 2 puta nedeljno.
JAJA - mogu se jesti 1-2 jajeta nedeljno, oboleli od zucne
kesice mogu da
jedu samo belance.
MLEKO I MLECNI PROIZVODI - savetuju se proizvodi
od obranog mleka.
Margarin ima vise nezasicenih masnih kiselina u odnosu na maslac. Jogurt
i kiselo mleko uzimati u manjim
kolicinama u odnosu na obrano mleko jer imaju nesto vise masnoca.
SUPE I CORBE - veoma znacajne u ishrani, kuvaju se od
raznih vrsta povrca,
ali moraju biti bez masnoce (kada se ohladi skinuti sav visak masnoce sa
povrsine pa tek onda podgrejati).
HLEB - uzimati po jedno parce (50 gr) uz svaki obrok.
Preporucuje se crni, razani ili graham hleb jer ovi tipovi hleba zbog
bogatog sadrzaja dijetetskih vlakana
sprecavaju nagli pad secera posle obroka, sto se desava ako se uzima beli
hleb. Uz obrok koji sadrzi krompir,
pirinac, pasulj ili mladi grasak ne preporucuje se uzimanje hleba.
TESTENINE - izbegavati, kada se konzumiraju onda se ne
uzima hleb.
- SO - unos soli takodje mora da bude kontrolisan.
Osobe koje nemaju povisen krvni pritisak mogu da unesu 6 grama soli
dnevno (hranu ne dosoljavati),
dok oni koji boluju od hipertenzije mogu da unesu 3 grama soli na dan (jesti
neslanu hranu).
- ALKOHOL - nije pozeljan za dijabeticare jer ima dosta kalorija.
Ukoliko se konzumira, treba ga uzimati obavezno uz hranu, neposredno pre
ili nakon obroka, jer kod dijabeticara
koji su na terapiji tabletama ili Insulinu moze izazvati dugotrajne i opasne
hipoglikemije!
KAFA I CAJ - mogu se koristiti umereno nezasladjeni ili
zasladjeni vestackim zasladjivacima.
Od zasladjivaca se preporucuje aspartam, fruktoza se moze uzimati u veoma
malim kolicinama jer je veoma
slatka i u vecim kolicinama povecava secer i masnoce u krvi

Holesterol u krvi

Holesterol u krvi: 10 najcešcih pitanja

1. Šta znaci "previsoka kolicina holesterola?

Za zdrave osobe u cijoj porodici nije bilo bolesti holesterol u krvi ne bi smeo biti veci od 5,0 mmol/lit.

Rec je o kolicini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati "koristan" (HDL) od "štetnog" (LDL) holesterola
Postoji samo jedan oblik molekula holesterola, ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaciji put. LDL holesterol je onaj holesterol koji je u LDL cesticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova izazivajuci arteriosklerozu. On se, dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srecom postoje HDL cestice koje ublažavaju te štetne pojave.

Ove cestice sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Stoga su HDL cestice vredan cistac krvnih žila. Normalna kolicina LDL holesterola je manja od 3 mmola/lit, a HDL holesterola mora biti veca od 1 mmola/lit.

2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi

Ako osoba potice iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao što su srcani infarkt, moždani udar, ako boluju od šecerne bolesti, puše ili imaju povišeni krvni pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini života.

Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi, npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde, muškarcima se preporucuje provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a ženama jednom u tri godine nakon 55. godine života (ili nakon menopauze).

3. Moze li povišena kolicina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?

Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljucujuci infarkt, su povišen nivo holesterola u krvi, pušenje i povišen krvni pritisak. To sve ugrožava zdravlje krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povecava se sa povecanjem broja uzrocnika rizika, ali povišeni nivo holesterola je najvažniji uzrocnik infarkta srca.

4. Da li su muškarci i žene u jednakoj opasnosti?

Zahvaljujuci zaštitnom uticaju ženskog polnog hormona, estrogena, žene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muškaraca, a ako imaju i faktore rizika cak i veca.

Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo "korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslage sa zidova krvnih sudova.

5. Da li je debljina znak povišene kolicine holesterola u krvi?

Povišena kolicina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povišenom telesnom težinom. Vecina osoba koje boluju od veoma povišene kolicine holesterola u krvi uslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejcešce su normalne telesne težine ili su cak mršave.

Ipak, osobe sa povecanom telesnom težinom , posebno osobe koje višak masnog tkiva imaju u podrucju trbuha tzv. središnja ili androidna debljina imaju povišeni holesterol u krvi. Masnoce nakupljene na tom delu tela lako se pokrecu i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veci od 88cm, ili 102cm kod muškaraca), povecava opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvažnije infarkt srca i moždani udar.

6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zaštita?

Maslinovo ulje je najzdravije od svih ulja i povoljno utice na "štetni" holesterol u krvi. Ipak, ne pruža organizmu zaštitu od štetnog uticaja holesterola. Lekari preporucuju jednu kašiku maslinovog ulja za jednu osobu pri pecenju, a dve kašike za zacinjavanje salata.

7. Koje namirnice treba izbegavati?

Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povišenom kolicinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nacin održavanja zadovoljavajuceg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana.

Neke namirnice sadrže povecanu kolicinu zasicenih masnoca i holesterola kao jaja- žumance, iznutrice kao džigerica i mozak. Masnoce životinjskog porekla kao puter, pavlaka, suvomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takode sadrže zasicene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.

Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namirnice, ali u kojoj se vodi racuna o kolicinama namirnica. Važno je jesti dosta voca i povrca, a umesto crvenog mesa ribu.

8. Da li pilule za kontracepciju povecavaju rizik?

Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast vec genetski uslovljene povišene kolišine holesterola u krvi, ali nece povisiti normalnu kolicinu holesterola kod zdravih žena.

9. Da li dugotrajno uzimanje statina može biti opasno?

Statini koce sintezu holesterola u jetri, a onda posredno podsticu uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lecenje povišene kolicine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne željena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju medu lekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u mišicima treba o tome hitno da obavesti lekara.

10. Koliko je povišena kolicina holesterola nasledna?

Osobe ciji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doživeli preuranjeni infarkt srca ( za muškarce pre 55 godine, a za žene pre 65. godine života) u povecanom su riziku za infarkt srca i moždanog udara. Takvim osobama se preporucuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odredivanje holesterola u krvi.

Izvor: casopis "Vita"

preuzeto sa ŠMINKERKA

Dijeta kod čira na želucu

1. Dijeta je sastavni deo lečenja i ne
prekida se bez obzira da li je lekar
obustavio lečenje lekovima ili nije.
2. Razlog produženom dijetetskom režimu
jeste taj da se ne jave ponovne
poteškoće i da se bolesnik ne vrati u
stanje pre lečenja.
3. Osnov dijete čine namirnice koje ne
izazivaju nadražaj sluznice želuca.
4. Treba češće uzimati manje obroke.
5. Način pripreme namirnica je kuvano,
dinstano, bareno.

Vrsta hrane	Dopušteno	Nije dozvoljeno
Supe	Sve supe od posnog mesa teletine, junetine, piletine, sluzave supe od pirinča, zobene pahuljice, supe od povrća sa dodatkom testenine, griza, guste supe i čorbe od pasiranog povrća.	Supe i čorbe od masnog mesa, supe na bazi industrijskih konentrata, kisele čorbe, supe spravljene na prepečenom ulju i brašnu.
Hleb i testenine	Hleb beli (ne sveži), odstajali, testenine.	Sve vrste testenina koje su rañene sa kvascem, sveži i topli hleb.
Meso i proizvodi od mesa	Piletina bez kožice, kuvana i pečena, teletina, junetina mlada bez žila, riba bez kože. Sve vrste mesa treba pripremati pretežno kuvanjem ili pečenjem u komadu. Kod pečenja i dinstanja meso treba politi vodom, koje treba preliti rastopljenim maslacem ili uljem.	Svinjetina sveža ili sušena (dimljena), ovčetina, divljač. Sva mesnata jela – konzervirana, konzervirana jela sa povrćem. Pohovana jela od mesa, sušena ili dimljena riba, konzervirana riba, marinirana riba.
Jaja	Meko kuvana.	Tvrdo kuvana, pržena jaja na masti i ulju.
Mleko i proizvodi od mleka	Mleko, mladi sir, jogurt, kiselo mleko.	Suvi sir, dimljeni sir.
Povrće	Svo mlado povrće. Ako je povrće staro menjamo mu način obrade i pripremanja. Grašak i šargarepu pasiramo. Povrće najčešće kuvamo, barimo a tek na kraju jelo prelijemo rastopljenim maslacem, uljem. Upotrebljava se zelena salata, kupus. Umesto sirćeta upotrebljava se sok od limuna. Krompir baren, kuvan, pire – krompir.	Svež i kiseli kupus, grašak nepasiran, kelj, cvekla, mahunasto povrće, krastavci, paprika, luk, ren i umaci od rena, svo konzervirano povrće, pržen krompir, pomfrit, čips.
Voće	Od svežeg voća: banane, jagode, kupine, maline, borovnice, jabuke bez kore, šljive bez kore, zrele smokve. Sve vrste kuvanog voća ali odstranjene kore kao kompot. Sve vrste pirea i pudinga od voća.	Sveže sa korom i kiselo voće koje nije potpuno sazrelo – kao jabuka, šljive, kruške, grožñe.
Slatka jela	Sve vrste pudinga, kolača u kojima nema dodatka kvasca. Sutlijaš i griz na mleku, palačinke sa sirom i džemom, piškote i keks.	Svi kolači sa kvascem, kolači sa kremom, sladoled.
Pića	Čajevi od kamilice, ruski čaj – blagi, napisi sa	Alkoholna pića, kokteli, gazirani sokovi, crne kafe.
Vrsta hrane	Dopušteno	Nije dozvoljeno

Nepreporučljiva jela u zaštitnoj ishrani organa za varenje

Hladno mleko iz frižidera
Pikantni zreli masni sirevi
Kisela pavlaka kao samostalno jelo
Majonez
Veće količine tvrdo kuvanih jaja
Dimljeno meso
Masna svinjetina, guska
Divljač

Akutni pankreatitis

Ishranu kod hroničnog pankreatitisa treba
sprovoditi u kućnim uslovima kao kod
hroničnih bolesti žučne kesice.

Hronične bolesti žučne kese i žučnih puteva

Za hronične bolesti žučne kese i žučnih
puteva preporučuje se ishrana kao i za
hronično zapaljenje, stim da se masti još više
ograničavaju i ne upotrebljava se žumance.
Posle operacije žučne kese dijetalna ishrana nije
obavezna, iskustva su različita i teže se mogu
svesti na jedinstvena pravila.

Akutno zapaljenje žučne kese

Ukoliko je u pitanju akutno zapaljenje žučne
kese, čajna pauza (samo čajevi, oligomineralne
vode) traje do 3 dana.
U drugoj fazi sprovodi se stroga dijeta kada se
oprezno daju sluzave čorbe, meko kuvane
ovsene pahuljice u obranom mleku, nemasne
supe, a zatim supe od pasiranog povrća,
mlečni pire krompir, sutlijaš, kompoti, bisti
voćni sokovi, i na kraju gusti sokovi, pire od
jabuka, oljušteno voće, dvopek

U prelaznoj dijeti daju se proizvodi od belog
brašna, pirinač, kuvan krompir, dinstana
živina ili teletina, povrće uz minimalno
dodate masnoće (ulja, butera ili kiselog
mleka), sladak i posan keks, biskvit, pudinzi.
U mirnom razdoblju bolesnici koji boluju od
bolesti žučnih puteva su na trajnoj zaštitnoj dijeti
sa nemasnim jelima, bez jaja, pavlake,
mahunarki, kiselog testa, svežeg voća u
većim količinama i sl.

Akutni hepatitis

Kod akutnog hepatitisa u početku bolesti daje se
stroga dijeta, pretežno tečnosti niske energetske
vrednosti, siromašne belančevinama, u fazi
popravljanja apetita savetuje se prelazna dijeta, a u
fazi izlečenja prelazi se na trajnu zaštitnu dijetu za
bolesti jetre.
Vreme prelaska na normalnu ishranu utvrdjuje lekar.
Bolesnici sa hroničnim bolestima jetre treba da se
hrane zaštitnom dijetom za bolesti jetre.

Dieta kod oboljenja zucne kese

Dijeta kod obljenja žučne kese
- opšta uputstva –
1. Neophodno je da se pridržavate
uputstva za ishranu
2. Osnovu dijete sačinjavaju namirnice sa
malo nesvarljivih materija.
3. Naročito treba izbegavati jela koja
nadimaju..
4. Koristiti namirnice bogate ugljenim
hidratima i proteinima a siromašne
masnoćama.
5. Sva jela treba uvek sveže pripremati.
6. Način pripreme namirnice je kuvano,
bareno, dinstano.
7. Treba češće uzimati manje obroke.

Vrsta hrane	Dopušteno	Nije dozvoljeno
Hleb i testenine	Beli hleb, dvopek, piškote, keks, testenine, rezanci, jela od brašna, krompir, pirinač.	Sve vrste svežeg i vrućeg hleba, sveže testo, lisnato testo.
Meso i proizvodi od mesa	Piletina bez kožice, mlada teletina, posna šunka, posne vrste ribe: bakalar, pastrmka.	Svinjetina, sve vrste iznutrica, dimljena i salamurena mesa. Mesne prerañevine, masne vrste riba (tunjevina, šaran, jegulje, sardina, sardele), riblje konzerve.
Mleko i mlečni proizvodi	malim količinama, kiselo mleko, jogurt, surutka.
Jaja	Najbolje samo kuvana u pudinzima, kaši ili u supama – jednom nedeljno.	Tvrdo kuvana jaja, jaja na oko, jaja u majonezu.
Povrće	Šargarepa, zelje, špargle, spanać, zelena salata, rotkvice, celer, mladi pasulj, svo mlado povrće pasirano. Baren ili kuvan krompir, pire - krompir, i krompir pripremljen sa maslacom.	Kelj, kupus, karfiol, keleraba, crni luk, zelena paprika, kiseo kupus, suvi mahunasti plodovi, krastavac, feferone, ... pečen krompir, pomfrit, čips i salate od krompira.
Voće	Sve vrste kuvanog voća bez kore, kompoti, voćne salate, voćni sokovi.	Dunje, lubenice, dinje i kruške.
Masnoće	Maslac, ulje (biljno).	Teško rastvorljive masti (svinjska mast, guščija mast, mast od pečenja, majonez).
Slatkiši	Razne vrste pudinga, koh od pirinča, kolači sa biskvitom, medenjaci, keks, ovsene pahuljice, palačinke (bez jaja).	Kolači sa mnogo masnoće i kremovima, čokolade, punjene bombone, sladoled, kremovi sa sladoledom, kolači sa orasima, lešnicima, bademima.
Napici	Voćni sokovi, bela kafa, blag čaj, blaga crna kafa.	Ruski čaj, alkohol, kokteli sa alkoholom, mineralna i gazirana pića.
Začini	Svi domaći začini, peršun, kim, mladi luk, cimet, vanila.	Jaki začini: biber, paprika, beli luk, senf.
Vrsta hrane	Dopušteno	Nije dozvoljeno

Free saveti and melemi i cajevi

Sadrzaj

1