Starost gume

Kolika je dozvoljena starost gume kada se kupuje? Ovo je jedno od najčešćih pitanja koja se postavlja prilikom kupovine guma. Odgovor na ovo pitanje jednako je zanimljiv i za kupce i za prodavce. Kupci žele kvalitetan proizvod, a prodavci imaju velike probleme da objasne da gume nisu kvarljiva roba i da ostaju „sveže“ i ako više godina stoje na polici. Starost guma u trenutku kupovine nije nigde zakonski regulisana jer stanje u kome se gume nalaze zavisi od pravilnog skladištenja guma. Zato se propisuju samo uslovi skladištenja i krajnji rok posle koga se gume ne smeju prodavati. Prenosimo preporuke nacionalnih udruženja prizvođača guma iz najrazvijenijih zemalja sveta.

Britansko udruženje proizvođača proizvoda od gume - The British Rubber Manufacturers Association (BRMA) preporučuje svojim članovima da gume koje nisu korišćene ne bi trebalo stavljati u upotrebu ako su starije od 6 godina, a da bi sve gume koje su starije od 10 godina od datuma proizvodnje trebalo zameniti.

Krajnji rok u kome se gume smatraju novim, uz obavezu propisnog skladištenja i kao takve mogu prodavati je 6 godina (Uzanse BS AU 50 Velika Britanija).

Udruženje japanskih proizvođača auto guma (Japan Automobile Tire Manufacturers Association - JATMA)  preporučuje kupcima da redovno kontrolišu gume posle 5 godina da bi se utvrdilo da li se i dalje mogu koristiti, a da bi sve gume, uključujući i rezervne gume, koje su proizvedene pre više od 10 godina trebalo zameniti novim.

Gume su nove ako su stare do pet godina kako tvrde: Savez nemačke gumarske industrije, Savez industrije automobilskih guma i Udruženje vulkanizera Nemačke. Po isteku roka od 5 godina, mogu se i dalje prodavati, ali ih pre prodaje moraju pregledati stručnjaci ili se mora dobiti mišljenje proizvođača.

Ono što je zajedničko svima je važnost uslova u kojima se gume čuvaju. Uslove skladištenja propisuje Evropska tehnička organizacija za gume i felne (European Tyre and Rim Technical Organization). Propisno uskladištene gume ne smeju biti izložene sunčevim zracima, visokim temperaturama, velikim oscilacijama temperature, vlažnosti, agresivnim hemikalijama, uljima, ozonu itd. Gume obično kupujete od vulkanizera koji uglavnom ne drže velike zalihe guma već ih dopremaju iz velikih magacina veleprodavaca. Veleprodavci dobro znaju kako gume treba čuvati i, ako se obratite proverenim vulkanizerima, možete biti sigurni da su gume pravilno skladištene.

Pri kupovini gume, prvo pogledajte datum proizvodnje koji je utisnut na gumi i koji izgleda ovako:

U ovom slučaju DOT 3805 znači da je guma proizvedena u 38. nedelji 2005. godine.

Pošto prodavci guma i vulkanizeri imaju velike probleme prilikom prodaje guma, preporučujemo im da ovaj članak odštampaju i okače na vidno mesto u servisu ili prodavnici.

Još jednom ponavljamo: gume se mogu smatrati novim ako nisu starije od 5 godina, uz uslov da su pravilno skladištene. Po isteku roka od 5 godina, mogu se i dalje prodavati, ali ih pre prodaje moraju pregledati stručnjaci ili se mora dobiti mišljenje proizvođača. Sve gume starije od 10 godina od datuma proizvodnje bi trebalo zameniti.

Zimska oprema ili zimske gume

Novi pravilnik ZOBS je uneo dosta zabune kada su u pitanju termini zimska oprema i zimske gume, zbog čega, kako se novembar približava, sve češće od posetilaca i kupaca dobijamo pitanja na ove teme. Zbog toga ćemo pokušati da ove termine razjasnimo kako biste u mesecima koji slede lakše donosili odluke o kupovini.

Najvažnije je prvo napraviti razliku između termina zimska oprema i termina zimske gume, jer se oni mogu po svom značenju mogu preklapati u određenoj meri, ali nemaju identično značenje.

Zimska oprema je termin iz člana 121. pravilnika ZOBS, po kome se pod zimskom opremomsmatraju sve gume koje imaju bar jednu od oznaka M+S, Winter, Snow, oznaku pahuljice (Severe Service Amblem) i sl. To znači da gume koje zbog oznaka koje nose zadovoljavaju pravilnik i spadaju u obaveznu zimsku opremu mogu, ali i ne moraju biti zimske gume.

S druge strane, sirovinski sastav gume i dezen gazećeg sloja su elementi koji odlučuju o tome da li je neka guma zimska ili letnja, tj. sam proizvođač prilikom proizvodnje određene gume u zavisnosti od izbora sirovina i konstrukcije gazećeg sloja proizvodi zimsku ili letnju gumu. Da bi se jasno razlikovale jedne od drugih zimske gume obavezno nose oznaku pahuljice uokvirene planinom sa tri vrha.

Zimska oprema je obavezna u periodu od 1. novembra do 1. aprila, dok van navedenog perioda ne postoji zakonska regulativa kad je izbor guma u pitanju. U tom smislu možete na svom automobilu ostaviti montirane zimske gume tokom cele godine, ali računajte na to da će se one brže habati naročito tokom vrućih letnjih dana, što će uticati na njihov vek trajanja i svojstva u vožnji u narednoj zimskoj sezoni.

Zato preporučujemo da pre odluke o kupovini guma razmislite o tome koje su vaše realne potrebe kada je vožnja tokom cele godine u pitanju, a više na tu temu pročitajte u članku Koje gume kupiti?

Члан 121. 

Зимска опрема моторних и прикључних возила осим возила врсте L, у смислу овог правилника, подразумева: 

1) пнеуматике за зимску употребу (нпр. M+S, Snow, Winter и др.) на свим точковима возила врста M1 и N1; 
2) ланце односно друге уређаје за повећање тракције; 
3) за возила врста M2, M3 и N обавезни део зимске опреме је и лопата осим возила која учествују у јавном градском превозу. 

Дубина газећег слоја на пнeуматицима за зимску употребу не сме бити мања од 4 mm. 

На возилима се не смеју постављати пнеуматици са клиновима. 

У периоду од 1. новембра до 1. априла возила морају бити опремљена зимском опремом. Ван наведеног периода возила могу бити опремљена зимском опремом. 

Ланци и други уређаји за повећање тракције морају обавезно да се поставе на точкове када је коловоз покривен снегом на одсеку пута који означен саобраћајним знаком „ланци за снег”. Ова опрема се може поставити на точкове и на одсеку пута који није означен овим знаком само када је коловоз прекривен снегом.

Oznaka pahuljice

Bezbednost automobila u uslovima vožnje po snegu i poledici je određena gumama. Prva i najbitnija osobinazimske gume jeste njen sirovinski sastav zbog čega ona zadržava svoju mekoću, elastičnost i moć prijanjanja na niskim temperaturama. Ne zaboravite da koliko god bezbednosnih sistema da ima vaš automobil, gume su te koje određuju kako će se vaše vozilo ponašati na snegu i poledici. Kako onda prepoznati prave zimske gume?

U svojoj potrazi za gumama verovatno ste naišli na oznaku pahuljice uokvirene planinom sa tri vrha. Ova oznaka (eng. Severe Service Amblem) upravo služi da prilikom kupovine guma na prvi pogled ustanovite da li je reč o pravim zimskim gumama ili ne.

Pahuljica je relativno nova oznaka, a u međunarodni sistem označavanja guma uvedena je 1999. godine, kao odgovor američkih Udruženja za testiranje i materijale (ASTM) i Udruženja proizvođača guma (RMA) na potrebe kupaca da u velikoj ponudi M+S guma lakše izaberu one koje su namenjene za vožnju u pravim zimskim uslovima. To znači da će vam gume sa oznakom pahuljice obezbediti drastično bolje vozne karakteristike i ponašanje na niskim temperaturama, po bljuzgavici i snegu, od guma koje nose samo M+S oznaku.

Novi pravilnik ZOBS ne predviđa pod zimskom opremom obaveznu upotrebu jedino guma sa oznakom pahuljice, već to mogu da budu i M+S gume. S druge strane, ukoliko tokom zime prelazite veći broj kilometara i vozite ne samo u gradskim uslovima, naša je preporuka da ipak izaberete prave zimske gume, sa oznakom pahuljice, jer je na duže staze to najbezbednije i najisplativije rešenje.

M+S oznaka

Oznaka koja unosi veliku pometnju među kupce guma, naročito kako se približava vreme stupanja na snagu novog pravilnika ZOBS, jeste M+S oznaka. Za početak da razjasnimo šta ona znači i koji standrad treba da ispunjava guma koja nosi ovu oznaku.

M+S oznaka (eng. Mud and Snow) je ustanovljena od strane američkog Udruženja proizvođača guma (RMA) i odnosi se isključivo na geometrijske karakteristike gazećeg sloja. M+S standard podrazumeva šaru sa kanalima na spoljašnjim stranama gazećeg sloja koji se pod uglom pružaju prema centru kod koje je 25% (i više) kontaktne površine otvoreno.

S druge strane, ne postoje standardi u voznim karakteristikama koje gume treba da zadovolje niti testovi prijanjanja koje gume treba da prođu da bi nosile M+S oznaku. Ovo zapravo znači da bilo koje gume čija šara ima navedene geometrijske karakteristike mogu biti M+S gume, bez obzira da li su one po svom sirovinskom sastavu i drugim osobinama gume za sve sezone,zimske gume ili letnje gume.

Ono što je bitno naglasiti jeste to da na ponašanje u vožnji i kontrolu nad vozilom, pre svega utiče sirovinski sastav gume, koji obezbeđuje odgovarajuću moć prijanjanja u različitim klimatskim uslovima tokom godine, a zatim i dizajn gazećeg sloja u koji spadaju količina, oblik i raspored kanala i lamela.

Normalne vrednosti krvi i urina

KRV - HEMATOLOŠKI PARAMETRI
Hemoglobin - normalno: 110-165 g/l
• Snižene vrednosti su najčešće znak anemije.
• Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8-5,8 xE12/1
• Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
• Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13xE9/l
• Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske.

Trombociti (krvne pločice zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l
• Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
• Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...

Sedimentacija eritrocita -normalna:2-12 mm/h mm/2h
To je nespecifičan parametar.
• Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala...
• Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.


KRV - BIOHEMIJSKI PARAMETRI

Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut
• Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemi/čan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.

Glukoza - normalno: 3,5-6,1 mmol/l
• Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

Stanje bubrega
Urea - normalno 1,7-8,3 mmol/l
Kreatinin - normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l
• Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin
može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida.
• Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Elefctroliti
Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l
• Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l
• Poviišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

Stanje zglobova
Mokraćna kiselina - normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L
• Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima).
• Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

Masnoće u krvi
Holesterol Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l
• Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

LDL holesterol (loš) Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l
• Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l 
• Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se
ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi.
• Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre
ALT - normalna: 8-41 IJ/I
• Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova...

AST - normalna: 7-38 IJ/I
• Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na
primer neka mišićna oboljenja)

Gama GT - normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I
• Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su ostećenja jetre.

Bilirubin ukupni -Normalan:1,1-18,8 umol/l
• Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva.
• Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Kosti
Alkalna fosfataza -normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/I
Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.
• Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

Pankreas
S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I
• Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

Koštana srž
Gvožđe - normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l
Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.


KRV - OSTALI PARAMETRI

Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l
To je nespecifičan parametar.
• Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala…
• Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Proteini - normalni: 66-87 g/l
• Snižene vrednosfi su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju.

(PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR
PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.


ANALIZA URINA

Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od ovoga, moguć je znak nastanka nekog oboljenja. 

Izgled - normalno: bistar izgled
• Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

Boja - normalno: žuta boja
• Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.
• Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

Reakcija - normalno: kisela reakcija
• Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025
• Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
• Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

Proteini - normalno: negativni
• Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.

Glukoza - normalno: negativna
• Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

Urobilinogen - normalno: negativan 
Bilirubin - normalno: negativan
• Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

Aceton - normalno: negativan
• Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.


SEDIMENT URINA

Eritrociti sveži - normalno: negativni
• Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
putevima.

Eritrociti bledi - normalno: negativni
• Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

Leukociti - normalno: do5
• Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešće ukazuje na neki upalni proces u organizmu.

Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo
• Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne
• Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne
• Pozitivan nalaz je najčešće znak bakterijske infekcije, a može da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda.

Urati amorfni - normalno: negativni
• Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo
• Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni
• Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni
• Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

Sluz - normalno: negativna ili malo
• Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

Gljivice - normaho: negativne
• Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

Cilindri - normalno: negafivni
• Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboijenje.

Spermatozoidi - normalno: negativni
• Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.

Formule(matematika,fizika,informatika)

• Kvadrati i kubovi
• Potencije i korijeni
• Polinomi 
• Nizovi 
• Kompleksni brojevi
• Ugao 
• Opsti trougao
• Pravougli trougao
• Jednakostranični trougao
• Cetvorougao
• Pravilni mnogougao
• Krug i kružnica 
• Stereometrija
• Afina (linearna) funkcija
• Kvadratna funkcija 
• Logaritamska i eksponencijalna funkcija 
• Trigonometrijske funkcije
• Tačka, pravac i dužina
• Kružnica
• Elipsa
• Hiperbola
• Parabola
• Postotni i kamatni račun
• Kombinatorika i vjerojatnost
• Kinematika
• Gravitacijska sila
• Rad, energija i snaga
• Mehanika fluida
• Titranje i talasi
• Količina stvari
• Elektrostatika
• Izmjenična struja
• Spajanje elektroničkih elemenata
• Elektromagnetska indukcija
• Optika
• Atomska i nuklearna fizika
• Informatika

Informatika

					Formule
Tablica brojevnih sustava BIN (2) HEX (16) OCT (8) DEC (10) 0000 0 00 0 0001 1 01 1 0010 2 02 2 0011 3 03 3 0100 4 04 4 0101 5 05 5 0110 6 06 6 0111 7 07 7 1000 8 10 8 1001 9 11 9 1010 A 12 10 1011 B 13 11 1100 C 14 12 1101 D 15 13 1110 E 16 14 1111 F 17 15					Kvadrati i kubovi Potencije i korijeni Polinomi  Nizovi  Kompleksni brojevi Ugao  Opsti trougao Pravougli trougao Jednakostranični trougao Cetvorougao Pravilni mnogougao Krug i kružnica  Stereometrija Afina (linearna) funkcija Kvadratna funkcija  Logaritamska i eksponencijalna funkcija  Trigonometrijske funkcije Tačka, pravac i dužina Kružnica Elipsa Hiperbola Parabola Postotni i kamatni račun Kombinatorika i vjerojatnost Kinematika Gravitacijska sila Rad, energija i snaga Mehanika fluida Titranje i talasi Količina stvari Elektrostatika Izmjenična struja Spajanje elektroničkih elemenata Elektromagnetska indukcija Optika Atomska i nuklearna fizika Informatika
Tablica Booleovih operacija Konjukcija ( logičko “i”) A B A AND B 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 Disjunkcija ( logičko “ili”) A B A OR B 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1 Negacija A NOT A 0 1 1 0 Ekskluzivno “ili” A B A XOR B 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0
Binarni komplement Komplement binarnog broja tvori se tako da se: broju oduzme 1 negiraju sve znamenke tako dobivenog broja

Atomska i nuklearna fizika

Zračenje crnog tijela Snaga zračenja s površine A crnog tijela temperature T određena je Stefan-Boltzmannovim zakonom:  je Stefan-Boltzmannova konstanta. Položaj maksimuma valnih duljina u spektru zračenja crnog tijela temperature Todređen je Wienovim zakonom:  je Wienova konstanta.
de Broglieve relacije Energija čestice frekvencije f , odnosno valne duljine  : Impuls (količina gibanja) čestice : h je Planckova konstanta koja ima vrijednost .
Fotoelektrični efekt Foton energije hf  pri sudaru s elektronom u materijalu izaziva fotoelektrični efekt. Maksimalna kinetička energija izbačenog elektrona je: Wi  - izlazni rad fg - minimalna frekvencija svjetlosti koja može izazvati fotoelektrični efekt, karakteristična za određeni materijal h je Planckova konstanta koja ima vrijednost .
Rendgensko zračenje Zaustavljanjem elektrona, ubrzanog naponom  U, u materijalu nastaje rendgensko zračenje. Granična valna duljina  određena je s:
Nuklearni raspadi Atomsku jezgru prikazujemo kao gdje je Z maseni broj tj. broj protona i neutrona u jezgri, a A atomski broj tj. broj protona u jezgri.  čestica je jezgra helija . raspad simbolički prikazujemo kao:  čestica je elektron. Pri raspadu jedan neutron iz jezgre prelazi u jedan proton i jedan elektron. raspad simbolički prikazujemo kao:  čestica je pozitron. Pri raspadu jedan proton iz jezgre prelazi u jedan neutron i jedan pozitron. raspad simbolički prikazujemo kao:
Zakon radioaktivnog raspada Vrijeme poluraspada  radioaktivnog izotopa je vrijeme potrebno da se raspadne pola početne količine izotopa. Konstanta raspada  određena je izrazom . Zakon radioaktivnog raspada je: gdje je  broj jezgri u početnom trenutku , a N broj jezgri koje se još nisu raspale u trenutku  t. Aktivnost uzorka s N jezgri, konstante raspada  jednaka je: Jedinica za aktivnost je bequerel, a oznaka jedinice je Bq. .