Free saveti and melemi i cajevi: Overlokovanje

Ukoliko je vaše racunar star preko 6 mjeseci preporučujem da otvorite svoje kučište,izvadite sve komponente i sve očistite od prašine. Ovdje mislim na čiščenje coolera od procesora, coolera od grafičke kartice, coolera od chipseta koji su osnova overklokiranja. Ovaj deo je bitan jer osnovna stvar na koju se mora paziti kod dizanja frekvencije i voltaže je temperatura. Ona nam pokazuje kolike su šanse i kolika je kritičnost nekih komponenti. A čiščenjem tih hladnjaka smanjujemo naravno i temperaturu. Nakon obilnog čiščenja prije vracanja coolera na baze komponenti valja staviti neku kvalitetnu pastu ispod chipseta tacnije direktno na bazu chipseta. Ja vam prepručam Arctic Silver Ceramique ili Arctic Silver 5. Pokazale su se najboljima za veoma pristupačnu cijenu.Dakle novu pastu nanesite na bazu procesora,grafičke kartice te chipseta ploče. Sloj vaše paste nesme biti predebeo da nebi iscurio nakon stavljanja coolera i zamazao vam ostale komponente ili još gore napravio kratki spoj. Jer neke paste u sebi imaju i komadiće srebra koji naravno dobro provode struju te mogu nastati problemi ako paste ima posvuda okolo matične ploče. Uglavnom gledajte na to da vam sloj paste bude promjera običnog papira. Isto tako ako stavite previše paste tada se hlađenje kontraindicira i rezultati neće biti onakvi kakve mi želimo. A da se nebi uneredili kod razmizavanja paste po bazi,možete iskoristiti gumene rukavice ili najlon foliju kojima čete to napraviti na fin način i pri tome ostati čisti.

Još što je bitno napomenuti da se u overcloking ne upuštajte bez kvalitetnog hlađenja. Ovde mislim na coolere tj hladnjake za procesor i grafičku karticu. Uglavnom sve je bolje od serijskog (box) hladnjaka. Hladnjaci za procesora koji su se pokazali najboljima i prihvatljivima za svoju cijenu a ujedino pašu i na amd i na intel novije sockete su: Coolermaster Hyper TX,Scythe Katana 2 ili pak Coolermaster Gemini II. Poznate zalman proizvode ne preporučam za hladnjake procesora iz razloga što su s obzirom na odnos dobiveno/uloženo jako loša ponuda. Dok za grafičke kartice preporucujem: Arctic cooling S1 ili pak Zalman vf700al verzija koja ce sasvim uredno raditi svoj posao.

Nakon što smo sredili hardware, očistili ga, stavili novu pastu, stavili bolje hladnjake napokon smo spremni krenuti na overklokiranje. Overklokirati se može iz biosa ili preko windowsa. Ukoliko to radite preko windowsa najboljim su se pokazali programi ClockGen i SetFSB. No ako mislite da je to jednostavnije i bolje nego preko biosa varate se. Naime overklokiranje putem windowsa je primarno omoguceno da se proradi na maksimalnom mogucoj frekvenciji. Poznatiji primjeri za to bi bili da ih koriste profesionalni klokeri s ciljem dobivanja još na frekvenciji. No nama to nije bitno jer mi uz veće frekvencije želimo i stabilno računalo,dok pretjerano velike frekvencije nisu pokazatelj stabilnosti. Kako bi vam bilo još jasnije profesionalnim klokerima nije bitna stabilnost računala 0/24 već nekih par minuta kroz koje oni mogu napraviti slike i pokazati se u javnosti do kojeg maximalnog takta su uspijeli doći. Stoga overklokiranje iz biosa nije jednostavnije i brže,ali je puno sigurnije što je nama itekako najbitnije.

CPU FSB (FRONT SIDE BUS) ili SYSTEM BUS služi da bi spojio CPU (procesor) sa memorijom i ostalim komponentama u racunaru. Raspon brzine FSB-A varira od 66mhz pa do 400 i više,što naravno ovisi o samoj kvaliteti vaše ploče, njenoj izdržljivosti te kompatabilnosti. Dizanjem fsb-a diže se automatski i frekvencija procesora. MULTIPLIER (MNOŽITELJ) služi za umnožavanje fsb-a i od toga ovisi vaša brzina procesora,npr množitelj vam je 12 a FSB 100. 12X100=1200MHZ. Imajte na umu da neke ploče i procesori imaju več zaključan Multiplier te ga stoga ne možete mijenjati. Ali uvijek bam preostaje dizanje FSB-a i kasnije voltaže što cu još objasniti. VOLTAŽA-svaki procesor ima svoju default (serijsku) voltažu odnosno napon pod koji radi. Mjenjanjem voltaže dolazi do povečanja izdržljivosti frekvencije te se naš krajnji rezultat može povecati. Iako pazite da povecanjem voltaže ne pretjerujete jer je vrlo opasno. Ako ste početnik dižite samo fsb! Tako čete biti sigurni da ništa neće krenuti lošem putu. LATENCIJA MEMORIJE- govori nam koliko vremena je potrebno ramu da se aktivira (poznati tajming). Zapamtite čim niža latencija bolji rezultati. Tako da gledajte na to da uz višu frekvenciju imate i čim niže latencije. Efektivna brzina memorije se izračunava na principu sabirka x memorijski delitelj (400MHz sabirka x 2.0 delitelj = 800MHz efektivna brzina memorije. Dok se brzina procesora izračunava na način sabirak x množitelj (300MHz sabirak x 9 množitelj = 2700MHz brzina procesora. Dakle deljenjem brzine procesora i njegovog množitelja dobivamo brzinu sabirka iz koje dobivamo brzinu memorije koja ovisi o delitelju. Stoga ukoliko se želimo igrati s memorijom gledamo brzinu ssabirka te sam delitelj. Ako je sabirak na 400Mhz a djelitelj na 2.0 konačna brzina memorije biti ce 800MHz. Ono što je još bitno napomenuti je da nikada ne dižete PCI-E sabirak koja bi trebala raditi na 100MHz po defaultu jer automatski dižete sabirak na kojoj se nalazi grafička kartica što vam može rezultirati da je spalite. Isto tako kod amd-ovih socketa imate HT link koji bi bilo poželjno držati ispod 1000 radi same stabilnosti racunara.

Ukoliko se racunar ne pali nakon spremljenih opcija ugasite napajanje,izvadite bateriju s matične ploče te je nakon par sekundi opet vratite nakon čega če se postavke vratiti na default. Ili pak na novijim pločama najčešće ispod baterije postoji mali jumper koji iz 2-3 moda postavimo na 1-2 mod te ponovno vratimo na 2-3. Najčešće je na ploči označen slovima CCMOS ili CMOS. Ukoliko niti to ne pomaže poželjno je imati uključen zvučnik na matičnu putem kojeg cemo dobiti određene zvučne signale te prema njima odrediti dali je koja komponenta otišla u vječna lovišta. Za razumijevanje zvučnih signala pogledajte u priručnik od ploče.

Overklokiranje krecemo s biosa i tražimo opcije koje želimo mijenjati. Za početak cemo dizati samo FSB tj dizat cemo ga s pažnjom da gledamo na koliko mhz ce nam raditi ram ukoliko ga nismo prethodno sami izračunali. FSB dižite po 2MHz i kad dođete do frekvencije koje ste zadovoljni morate testirati stabilnost svojeg racunara. Vjerujem da nitko neželi da mu se usred igre restartaju windowsi. Dižite fsb i dok vam se monitor pali je sve u redu. Kad vam se nakon nekog vremena monitor neče upaliti znači da smo došli do granice. Sad jedino što nam treba je da nam se računar ponovo upali. Modernije ploče imaju automatsko vraćanje postavki nakon 20-ak sekundi,no ukoliko nam se to ne događa vratite default postavke na način vađenja baterije ili preusmjeravanja jumpera o čemu sam već pisao ranije u tekstu. Nakon što ste vratili život svojem racunar vratite se u bios i stavite zadnje postavke na kojima vam je racunar bilo stabilno i upalilo se . Te još oduzmite 2-3 fsb za sigurnost. Tek sada vam slijede testovi za full stabilnost. Jer mi neželimo da vam racunar radi 20 min več da radi stabilno na večim frekvencijama od 0/24. Sada dolazimo u windowse i krecemo sa testiranjem stabilnosti. Preporucujem da odvrtite neki 3dmark,a poslije toga ORTHOS ili PRIME na neka 2 sata. Ti programi rade na principu mučenja samog procesora,da cijelo vrijeme radi na 100% svojih mogučnosti čime možemo lako testirati je li naš racunar sposoban držati nove povecane frekvencije. Ako se racunar nakon par sati nije srusio (restart) znači da nam je procesor stabilan. Ukoliko se je dogodio koji error ili iznenadan restart racunar nam nije stabilan i moramo smanjti fsb. Vratite se u bios i smanjite fsb i opet testirajte. Ovo je naime jedan od mukotrpnijih djelova ali kad se pronađe željen fsb i frekvencija i kada je sistem stabilan naravno da smo sretni. A i naučili smo overklokirati. Nakon pronalaska željenog fsb-a koji je stabilan frekvenciju još možemo povećati ako povecamo napon samog procesora! PAŽNJA: povečanjem napona procesora vrlo bitno smanjujemo vek rada procesora i povecava se mogucnost pregorijevanje nekih komponenti. Stoga ako nemate kvalitetan hardwer,ovdje se misli na kvalitetno napajanje i ploču ne upuštajte se u dizanje voltaže. Uz dizanje voltaže procesora možete i dizati voltažu chipseta koja ce vam isto pridonijeti bolje rezultate.Uz sve to pazite da vam temperature komponenti ne rastu previše. Njih možete provjeriti pomoću puno programa. Npr putem everesta ili Motherboard Monitor-a. Neka bilansa je da temperatura za procesore ne prelazi 50-60c a za grafe 70-80c. No to nemora biti tako jer nije rijetkost da neke grafičke kartice izdrže temperaturu koja je viša od 120C. No to ovisi o samoj izdržljivosti chipa te se kockanje s takvim stvarima ne isplati.

Na redu su nam grafičke kartice. Njih je lakše overklokirati jer netrebamo koristiti bios. Na grafičkim karticama možemo dizati samo frekvenciju jezgre (procesora) i frekvenciju memorij stoga nam posao nije toliko težak i zahtjevan. Pošto za Nvidiu i Ati postoje mnogi programi za tweakanje mi cemo koristiti samo Atitool ili Riva tuner preko kojeg se mogu overklokirati obe firme bez obzira imena ati u nazivu aplikacije pod imenom atitool. Nakon što smo skinuli program moramo ga upaliti i uvidet cemo interface koji je stvarno jednostavan. Na jednoj strani imamo core a na drugoj memory. Tu su i klizači pomocu kojih dižemo frekvenciju. Najbolja stvar kod te aplikacije je to što ima i automatsko traženje maximalne frekvencije. To preporučam svima,barem se nemoramo mučiti tražiti max frekvencije. I kada ih nađemo smanjite za memory i za core nekih 5-10mhz i spremite postavke. Nakon toga izvrtite 3d mark i nekolicinu igara i uvjerite se da vam je sistem stabilan. Ako vam je pak sistem nestabilan,operativni sistem se zamrzuje ili imate artefakte(razne tackice i crtice koje su posljedica previsokih taktova ili samog oštečenja grafičke kartice) ne preostaje vam ništa drugo nego spuštati frekvenciju.